PROTEINI

Proteini su nutrijent koji su telu neophodni svakog dana. Proteini imaju veliki broj funkcija :
• Pomažu u izgradnji, obnavljanju, i cuvanju telesnih celija i tkiva kao što su naša koža, mišici, krv, pa cak i kostiju.
• Takode pomažu u formiranju enzima i hormona kako bi omogucili našem telu da funkcioniše normalno. Enzimi omogucavaju hemijsku reakciju u našem telu. Hormoni signaliziraju odredenim enzimima da pocnu raditi na onome što je telu potrebno.
• Proteini kao antitela štite nas od bolesti – vodeci racuna o bakterijama i virusima.
• Proteini pomažu u regulisanju kolicine tecnosti u telu kako bi ocuvali ravnotežu tecnosti u našem telu.
• Proteini kontrolišu u našem telu ravnotežu osnovnog nivoa kiselini. Normalan proces tela jeste da konstantno proizvodi kiselinu i da je izjednacuje sa osnovom, tako što višak mora biti odnešena uz pomoc krvi do izlucnih organa. Krv mora ovo da uradi a da ne dopusti da njen osnovni nivo kiseline bude oborena. Proteini u našem telu obavljaju ovaj zadatak.
• Samo proteini mogu izvršiti sve funkcije o kojima smo do sada pricali. Ali, protein ce biti žvrtovan da obezbedi neophodnu kolicinu kalorija ako hrana koju jedemo nema dovoljnu kolicinu masti i ugljenih hidrata. Osnovni prioritet tela jeste da obezbedi potrebnu energiju, a protein je izvor kalorija ( 1g prteina = 4 kalorije).  Kao i svom hranom, ukoliko unosimo vecu kolicinu proteina nego što nam je potrebno, sve preko potrebnog ce biti skladišteno kao mast.
Svrha Aminokiselina
Za vreme varenja, protein se sudara i meša sa pljuvackom u ustima. Onda ulazi u stomak i dolazi u kontakt sa veoma jakim kiselinama. Ove kiseline pomažu da odmotaju proteinsko zamršeno vlakno. Stomacni enzimi napadaju proteinski lanac, lomeci delove proteinskih vlakana u manje delove. Proteinski delovi ulaze u tanka creva gde sledeca grupa enzima izvršava finalno lomljenje proteinskih vlakana u slobodne aminokiseline. Celije tankog creva oslobodice aminokiseline u krvnotok.
Kada aminokiseline dospeju u krvotok onda svaka celija u telu ima mogucnost da ih uzme i iskoristi. Aminokiseline sjedinjene sa drugim aminokiselinama izgradice poseban protein neophodan za naše telo.
Veliki broj razlicitih proteina u našem telu napravljeni su zahvaljujuci ovim graditeljima - aminokiselinama. Ukupno postoje 22 vrste razlicitih aminokiselina. Naše telesne celije sjedinjavaju ove graditelje da izgrade svaki posebni protein koji je potreban našem telu.
Devet Aminokiselina se smatra ESENCIJALNIM
Naše telo ih ne može napraviti, tako da ih naša hrana mora sadržati. To su : hormoni za rast kose, kože, izgradnju mišica, stvaranje hormona za rast, za metabolizam koji uklanja otpade iz jetra ne bude masna, hranljive materije za mozak, hormoni za rast kostiju.
Esencijalne aminokiseline : Histidi, Isoleucin (eng-isoleucine), Leucin, Lizin, Metionin, Pinilalanin (eng-phenylalanine), Treonin, Triptoan (eng-tryptophan), i Valin.

Ostale Aminokiseline su NE ESENCIJANE
Naše telo ih može prizvesti samo ukoliko unesemo dovoljno ovih devet esencijalnih aminokiselina u toku jednog dana. Verujte ili ne, 10.000 razlicitih proteina mogu postojati u jednoj celiji našeg tela. Svaki pojedinacno zahteva drugaciju pripremu od aminokiselina. Ne esencijalne aminokiseline : Alanin, Arginin, Asparagin, Asparaginska kiselina, Ornitin, Cistein, Cistin, Glutaminska kiselina, Prolin, Glicin, Serin, Taurin.
Aminokiseline (dodatak)
Proteini se sastoje od aminokiselina. Aminokiseline omogucuju rad mišica. Pri tom se mogu razlikovati dve kategorije aminokiselina: proteinski hidrolizati (kratkolancani peptidi, sastoje se od 2-5 aminokiselina) i proizvodi sa dodatkom pojedinih slobodnih aminokiselina. To je idealno za sve koji intenzivno treniraju.
Esencijalne aminokiseline su one koje organizam ne može sam proizvesti nego se moraju uzimati putem hrane. Herbalife Formula 1 sadrži sve aminokiseline i sve esencijalne aminokiseline.
Kako deluju pojedine aminokiseline?
Lizin smanjuje pojave herpes simplexa i ozeblina, poboljšava koncentraciju i pravilno iskorištavanje masti. Pomaže pri rešavanju nekih oblika neplodnosti. Ako ste cesto umorni, ne možete se koncentrisati, oci su vam zakrvavljene, patite od nesanice, vrtoglavice, kosa vam opada, anemicni ste ocigledno je da vam nedostaje lizin.
Metionin je vrlo mocna aminokiselina koja pomaže u razgradnji masti. Pospešuje izlucivanje estrogena i dobra je za žene koje piju kontracepcijske pilule. Pomanjkanje metionina može oslabiti sposobnost tela da izlucuje mokracu, i izaziva edem (oticanje zbog zadržavanja tekucine u tkivima) i podložnost infekcije. Buduci da se metionin ne može sintetizirati u telu moramo ga uzimati putem hrane (sojino zrno, cešnjak, riba, jogurt...) ili dodacima prehrani.
Fenilalanin je aminokiselina koja se smatra neurotransmiterom jer prenosi signale izmedu živcanih celija i mozga. Fenilalanin smanjuje osecaj gladi, povecava spolnu želju, poboljšava pamcenje i mentalnu bistrinu te ublažava potištenost. Sve namirnice bogate belancevinama, proizvodi soje, bademi, kikiriki, integralni hleb.
Arginin , "prirodna Viagra" je potrebana za pravilan rad štitnjace. Nužan je za hormon rasta koji luci hormon štitnjace. Alternativni medicinari cesto ga preporucuju muškarcima koji imaju problem održavanja erekcije. Arginin može uticati i na broj spermatozoida i pomaže u rešavanju muške neplodnosti. Arginin je preko potrebna aminokiselina za osobe iznad tridesete godine života jer ga štitnjaca prestaje luciti.
Taurin je neesencijalna aminokiselina koja se sintetizira u telu i gradi druge aminokiseline. Obilje taurina nalazi se u srcanom tkivu, mišicnom vlaknu, središnjem živcanom sistemu. Potrebna je za probavu masti, apsorpciju vitamina topivim u mastima i održavanje nivoa holesterola u krvi, štiti nam mozak i pospešuje rad srca. Pomaže vidu i sprecava odumiranje makule (žute pege). Dok u organizmu ima dovoljna kolicina B6 vitamina (Formula 2), telo ga može samo proizvoditi. Zbog prevelikog uzimanja alkohola organizam gubi sposobnost pravilnog iskorištenja taurina. Dijabetes, povecava potrebu za taurinom.
Cistin / Cistein je stabilan oblik cisteina, važna aminokiselina koja usporava starenje koja sadrži sumpor. Pri metabolizmu cisteina oslobada se sumporna kiselina koja pomaže pri detoksikaciji. Cistin / cistein štite telo od teških metala i slobodnih radikala narocito koji nastaju pušenjem i konzumiranjem alkohola.

Izvor Proteina
Meso, riba, živina (perad), jaja, mleko, sirevi, jogurt i proizvodi soje obezbeduju svih devet esencijalnih kiselina. Zbog ovog razloga, oni se zovu visoko kvalitetni ili kompletni proteini.
Hrana koja se sadi kao što je pasulj, grašak i socivo, zrnasti celi plodovi, semenke, žitarice kao što je jecam, žito, proso, raž, isto kao i povrce imaju mali izvor proteina. Svi ovi prizvodi nisu kompletni proteini jer nemaju svih devet vrsta aminokiselina koje naše telo treba.
Ipak je moguce dobiti kompletne proteine bez da jedemo životinjske proizvode. Srecom, esencijalne aminokiseline prisutne u jednoj vrsti zasadene hrane mogu se spojiti sa drugim esencijalnim amino kiselinama iz druge zasadene hrane i tako da dobijemo kompletan protein. Ovo je princip zdrave vegeterijanske ishrane. Nije potrebno kombinovati posebnu vrstu hrane pri svakom obroku. Naše telo može samo komletireti proteine ako jedemo raznovrsnu zasadenu hranu i unosimo dovoljno kalorija u toku jednog dana.
Koliko je proteina dovoljno
Zdravstvena organizacija predlaže limit unošenja proteina na 10-35% od naše ukupne dnevne potrebe za kalorijama. Mi predlažemo da to bude 20% od ukupne dnevne potrebe za kalorijama. Za nekoga ko dnevno treba 2.000 kalorija, to ce biti jednako 100 grama  proteina (4 kalorije po 1g proteina, jednako je 400 kalorija). Da bi uneli 2.000 kalorija uz pomoc proteina potrebno je da unesemo 500g proteina (500x4=2.000 kalorija). Što znaci da je 20% od 500g jednako 100g proteina tj. unosimo 400 kalorija uz pomoc proteina. U najvcem broju slucajeva, ovaj primer unošenja proteina može se smatran zdravim ukoliko je raspon izmedu 50 grama (10% od unošenja) do 175 g (35% od unošenja).
Da bi vam dali ideju o kolicini proteina koju možete naci u odredenoj hrani, pogledajte tabelu.
• 1 caša mleka....8 grama proteina = 8 x 4 = 32 kalorije
• 85 grama sira ... 21 gram
• 85 grama mesa…21 grams
• 1 jaje...6 grama
• ¼ caše lešnika…6 grama
• 2 supene kašike putera od kikirikija…8 grama
• ½ caše povrca…2 grama
• 1 parce hlaba, 1 caša žitarica, ½ zemicke, 1 cajno pecivo…3 grama

Kolicinu proteina je lako postici. Ocigledno, sa raznovrsnim mesom životinjskog porekla kao i uz hranljive žitarice i povrce, vecina od nas ima mali problem naci i obezbediti neophodnu kolicinu proteina.

PROTEINI

Šta su to proteini?
Belancevine su uz vodu neizostavan sastojak tela. Muskulatura (mišici), koža, kosa, nokti, enzimi, hormoni, sve su to belancevine, a ipak se ne mogu akumulirati.
Belancevine se moraju stalno uzimati putem hrane. Kod nedostatka belancevina telo pocinje trošiti vlastitu proteinsku supstancu, a to znaci da dolazi do gubitka snage, kondicije i radne sposobnosti. Zapravo, životno nisu samo potrebne belancevine nego i aminokiseline, koje su gradivni delovi belancevina. Aminokiseline, koje su medusobno povezane peptidnim vezama stvaraju hiljade razlicitih belancevina. Danas poznajemo dvadeset dve aminokiseline, a njih devet nazivamo esencijalnim aminokiselinama. Za razliku od drugih telo ih ne može samo proizvesti i zato ih moramo unositi hranom ili dodacima prehrani. Da bi telo ucinkovito iskorištavalo i sintetiziralo belancevine, moraju biti prisutne sve esencijalne aminokiseline u pravilnom odmeru. Biološka vrednost tj. kvalitet prehrambenog proteina rezultira iz sadržaja esencijalnih aminokiselina i sposobnosti resopcije. Maksimalna biološka vrednost inosi 100, a to znaci da se 100% unesena kolicina proteina može pretvoriti u telesni protein. Izvori visoko vrednih proteina su:  mlecni proizvodi, jaja, meso, riba ili soja.
Protein je bitna komponenta doslovce svake celije u telu. Celijama imunološkog sastava, kože, kose i mišica potrebni su proteini za ispravno funkcioniranje i rast.
Proteine delimo na životinjske i biljne. Nedostatak kod životinjskih proteina jeste da se u telo unose i nepoželjne tvari (purin-heterociklicno aromatsko organsko jedinjenje koje se sastoji od kondezovanih prstena pirimidina i imidazola, biohemijski veoma znacajna jedinjenja pre svega kao komponente DNK i RNK, holesterol i masnoce). Biljni proteini imaju nisku biološku vrednost sa izuzetkom sojinog proteina. Proteinski koncentrati su najprakticniji. Oni su gotovo bez masnoca, ne sadrže purin, siromašni su holesterolom i imaju visoku biološku vrednost, a sadrže vitamine i minerale (Formula 3).
Zašto 100% Proteinski dodatak u prahu?
Potreba za proteinima povecava se pri aktivnostima zbog povecane izmene tvari i razgradnje proteina pri opterecenju. To znaci, za atleticare sa telesnom težinom od 80 kg potrebno je optimalno 160 g proteina. Kako se telo ne bi opterecivalo s takvom kolicinom mesa ( 30 g nemasnog mesa ima 7 grama bjelancevina), potrebna je dopuna prehrani, a to su proteinski koncentrati (Formula 3).
Ljudi koji su na dijeti precesto smanjuju unos proteina nastojeci kontrolisati težinu. To može dovesti do nedostatka hranjivih tvari koji može usporiti proces smanjenja težine i konacno dovesti do povecanja težine. Isto tako, osobe koje precesto smanjuju unos proteina u nastojanju da smanje kalorije i redukuju težinu, mogu imati za posledicu nedostatak hranjivih tvari koje ne samo da je opasno po zdravlje, nego može izazvati nutriconisticku neravnotežu u organizmu koja može usporiti smanjenje težine i na kraju dovesti do povecanja težine. To se naziva 'yo-yo' ucinkom.
Da biste izašli iz opakog 'yo-yo' kruga, morate svom telu dati dobro uravnotežene hranjive tvari, od kojih je jedna od najvažnijih protein.
Protein u Formuli 3 mogao bi biti pravi odgovor! Dodavanjem Thermojetics Proteinskog dodatka u prahu u Formulu 1 povecavate svoj unos proteina bez dodatnih kalorija od masti ili ugljenih hidrata.
Zašto nam je potreban protein?
Protein nam je potreban da bismo ostali snažni i zdravi. Ako ne jedemo dovoljno proteina, naša ce ga telo krasti iz naših mišica i organa. Protein je neophodan za razvoj mišica koji vode povecanom sagorijevanju kalorija. Naše mišice mogli bismo opisati kao “peci za sagorijevanje masti” jer održavaju dobro funkcionisanje našeg metabolizma.
Koliko vam je potrebno proteina?
Primereni dnevni unos proteina krece se od 50 do 60 grama za žene do najmanje 70 grama za muškarce. Optimalna kolicina proteina koja vam je potrebna svakog dana lako se odredi tako da se uzme 1 gram proteina na svaki kilogram telesne težine. Dakle, ako imate 60 kilograma, trebate približno 60 grama proteina dnevno. Za sportiste i bodybuildere taj je iznos veci i krece se 1,5 - 2 grama proteina po kilogramu telesne težine.
Ostvarite optimalan unos proteina uz Formulu 1 i Proteinski dodatak u prahu Formula 3 i zauvek izgubite na težini!
Sve je tako jednostavno kao 1-2-3, dodajte više proteina....za manje masnoce i pomeriite se sa mrtve tacke u gubitku težine !
Prilagodavanje osobnim potrebama je kljuc !
Ako konzumirate pravu kolicinu proteina za svoje telo, veca je verovatnoca da cete osetiti blagodati proteina:
• Ispravna kolicina proteina za vaše telo može pomoci u kontrolisanju gladi.
• Kada uzimate prave kolicine proteina za vaše telo, protein može pomoci u razvijanju nemasne telesne mase. Što više nemasne telesne mase imate, jaci je vaš metabolizam i sagorevate više kalorija.
Koja je prava kolicina proteina ?
Jednostavno pogledajte ovu tabelicu! U vodoravnoj koloni nadite svoju težinu, a u horizontalnoj visinu. Tamo gde se dve linije sastaju u tablici, naci cete brojcane vrednosti – to je kolicina proteina koju preporucujemo za konzumiranje u jednom danu.
Pronadite svoj idealni unos proteina
Visina Težina 40 - 60 kg 60 - 80 kg 80 - 100kg 100 - 130 kg
147 – 153 cm žene 55 - 65 g 66 - 75 g 75 -85 g 85 - 95 g
 muškarci 85 - 95 g 97 - 110 g 110 - 120 g 120 - 135 g
154 – 163 cm žene 65 - 75 g 75 - 85 g 85 - 100 g 100 - 115 g
 muškarci 97 - 106 g 106 - 119 g 120 - 135 g 135 -145 g
164 – 173 cm žene 80 - 85 g 85 - 95 g 95 - 110g 110 - 130 g
 muškarci 110 - 115 g 115 - 130 g 130 -145 g 145 -165 g
174 – 183 cm žene 85 - 95 g 95 - 105 g 105 - 120 g 120 -150 g
 muškarci 115 - 125 g 130 - 140 g 140 - 155 g 155 -175 g
Znate li koliko proteina trebate?
Preporuke za unos proteina cesto se temelje na hrani životinjskog porijekla kao izvoru proteina: meso, jaja i mlijeko. No, konzumiranje mnogo životinjskih proteina cesto znaci i konzumiranje mnogo masnoce…
Sojino zrno je jedino povrce koje sadrži kompletan protein. To znaci da zrna soje daju svih devet esencijalnih aminokiselina. A kvalitet proteina je jednak onoj kod proteina iz mleka, mesa ili jaja. 
Sojin protein
Sojin protein je najkvalitetniji dostupni biljni protein. Odlican je izvor aminokiselina, a sadrži i antioksidante koji pomažu u održavanju zdravih celija. Izmena tvari iz sojinog proteina u telu je spora.
Protein sirutke
Protein sirutke daje više aminokiselina i dobro se meša sa mlekom, pa nastaju kremasti ukusni shake napitci. Izmena tvari iz proteina sirutke je brza u telu.
Kako pomaže proteinski dodatak u prahu?
Ono što je dobro kod Proteinskog dodatka u prahu (Formula 3) jeste da ga možete dodavati svojim shake napitcima od Formule 1 u tacno potrebnim kolicinama.
Formula 1 je odlican pocetak – hranjivi napitak prepun sojinih proteina.
Proteinski dodatak u prahu (Formula 3) je tajni sastojak za uspeh – naša svojstvena mešavina proteina iz soje i sirutke koja ce vam pomoci pri zadovoljavanju svojih svakodnevnih potreba za proteinima.
Konzumiranjem Formule 1 i Proteinskog dodatka u prahu (Formula 3) dobijate sve prednosti visokokvalitetnih proteina bez dodatnih masnoca!
Ne zaboravite koristiti i vlakna!
Visoki unos proteina kod nekoga može dovesti do konstipacije-yatvora. Stoga ne zaboravite na unos mnogo vlakana, sa mnogo meduobroka od povrca i voca. Uz to, dodatak prehrani sa vlaknima ili Biljni koncentrat aloje ce osigurati da cete ucinkovito ispirati otpadne tvari iz svog tela.