1. Pazite na prekomernu telesnu težinu - ceo niz studija povezuje prekomernu telesnu težinu sa razvojem bolesti tipa: kardiovaskularne bolesti, šećerna bolest, artritis, hipertenzija, žučni kamenci, neke vrste karcinoma. Već mali gubitci na telesnoj težini smanjuju rizik razvoja bolesti.

2. Budite fizički aktivni, izbegavajte sedalački način življenja. 3 puta nedeljno po 30 min umerene aktivnosti, hodanje, bicikl, plivanje smanjuje rizik srčanih bolesti, šećerne bolesti i karcinoma debelog creva. Osim toga, podiže nam sposobnost lokomotornog sistema te ceo organizam radi na boljem nivou.

3. Konzumirajte raznoliku prehranu - nema te hrane koja sadrži sve potrebne elemente za normalno funkcionisanje organizma. Važno je prepoznati hranu koju ne podnosimo te izabirati hranu koja nam možda nedostaje. (Najkompletniji obrok na svetu, klikni za više)

4. Koristite razno voće, povrće i celovite žitarice - koji su bogati sa nutrientima (vitamini minerali i dr.), bogati dugim vlaknima, a ne sadrže veliku količinu kalorija.

5. Birajte prehranu siromašnu zasićenim masnoćama i holesterolom, drugim rečima koristite dobre masnoće jer su one dobre za naš organizam. Koje su to dobre a koje loše?

Loše:
- jako pržena hrana
- maslac
- margarin
- iznutrice
- pavlake
- masni sirevi
- razni prelivi
- krekeri
- kolači sa velikom količinom masti.

Dobre:
- maslinovo ulje
- laneno ulje
- orašasti plodovi
- plava riba

6. Budite umereni u konzumiranju soli i šećera. Ne uzimajte više od jedne čajne kašičice soli dnevno i izbegavajte natrijum koji se nalazi u raznim aditivima i konzervansima za hranu. Nema pokazatelja koji bi potvrdili njegovu štetnost šećera, ako se koristi umereno, osim kalorija koje dobijamo njegovom konzumacijom.

7. Alkohol koristite umereno, te nemojte pušiti. Danas možemo govoriti o jasnoj povezanosti pušenja te nekih vrsta karcinoma. Dokazana je korist konzumiranja kvalitetnog vina, u umerenim količinama (1-2 čaše vina dnevno).

8. Konzumirajze umerene količine belančevina, do 0,8 g po kg telesne težine dnevno. Visoki unos posebno je štetno povezan sa bubrežnim bolestima te vodi razvoju osteoporoze, karcinoma prsa i debelog creva. Eliminacija životinjskog izvora belančevina nije dobro došla jer gubimo bogat izvor vitamina B12, gvožđa, cinka te esencijalnih aminokiselina. Vegeterijanci i makrobiotičari moraju nadoknaditi navedene nutrijente u svojoj prehrani.

9. Konzumirajte dovoljne količine kalcijuma dnevno. Funkcije ćelije, rast koštanog sistema te zubna mineralizacija zavisna je o kalcijumu. Potreban je unos 1300 mg dnevno iz namirnica kao što su mleko i nemasni mlečni proizvodi. Tamno zeleno povrće bogato je sa kalcijumom ali zbog prisustva oksalatne kiseline manje je biološki iskoristiv.

10. Ne koristite nepotrebne dodatke prehrani ako ne spadate u neku od posebno rizičnih grupa kao što su trudnice, dojilje, deca u razvoju, osobe sa velikim fizičkim opterećenjima i stresom, osobe sa hroničnim bolestima, pušači, itd., ili ako imate jasno izražene simptome deficita.

dr. med. Branko Vrčić