|
PROBLEM
SUVIŠNE TELESNE MASE Prekomerna
telesna masa (težina) jedan je od najvećih problema povezanih sa današnjim
životnim stilom. Obezitet je ključni rizični faktor u razvoju mnogih
hroničnih oboljenja kao što su bolesti kardiovaskularnog sistema, bolesti dišnog
sistema, dijabetes tipa II, hipertenzija (povišeni pritisak) te nekih oblika
raka. Nove naučne studije upućuju na zaključak da je i relativno malo
povećanje telesne težine iznad idealne asocirano sa mogućnošću povećanja
rizika od gore navedenih oboljenja.
Šta je
prekomerna težina, a što je obezitet?Obezitet se
često definiše kao stanje suvišnog ili abnormalnog akumuliranja masti u
masnom (adipoznom) tkivu. Uzrok je pozitivna energetska bilanca tj.
neravnoteža unosa i potrošnje energije.
U svrhu
određivanja optimalne (idealne) telesne težine često se koristi indeks
tjelesne mase, ITM (BMI), koji se izračunava iz telesne visine i težine, tako da
se težina u kilogramima podeli sa kvadratom visine izražene u metrima.
| ITM |
stanje |
| < 18,5 |
podhranjenost |
| 18,5-25 |
optimalno |
| 25-30 |
prekomerna telesna težina
(rizična grupa) |
| >30 |
obezitet
(vrlo rizična grupa) |
Distribucija telesne masnoće
Raspodela
suvišne telesne masti u telu vrlo je bitna. Distribucija masti može se
izračunati merenjem opsega struka. Opseg struka nije povezan sa visinom,
jednostavan je pokazatelj i vrlo praktična metoda za identifikaciju osoba sa
povećanim rizikom od pojave određenih komplikacija. Ukoliko je opseg struka
veći od 94-102 cm kod muškaraca, te 80-88 cm kod žena, radi se o višku
abdominalne masnoće. Ta, abdominalna masnoća znatno povećava rizik od
zdravstvenih problema, iako je indeks telesne mase za dotičnu osobu unutar
optimalnog raspona.Mera opsega
struka svrstava osobe u dve bitno različite grupe:
-
oblik jabuke - što znači da je većina telesne masti intra-abdominalna i
raspoređena u središnjem delu tela i grudom košu
-
oblik kruške - gde je većina zalihe masnoće raspoređena na bokovima,
stražnjici i preponama
 Oblik jabuke
češći je kod obeznih muškaraca, dok je oblik kruške češći kod obeznih žena.
Ravnoteža
energijeOsnovno
pravilo ravnoteže energije nam govori da će zaliha telesne masti nastati
kao razlika između energije unesne hranom i energetske potrošnje. Ipak, za
nastanak prekomerne telesne težine i obeziteta bitni su i drugi faktori
uključujući i nasledne karakteristike, okolinu, prehrambene navike, proces
starenja i trudnoća kod žena. Porast težine ne može se isključivo povezati
sa prekomernim konzumiranjem hrane i nedostatkom fizičke aktivnosti.
Biološki faktori kao hormoni, genetsko nasljeđe, zatim stres, upotreba
lekova i proces starenja, takođe igraju važnu ulogu. No, prehrana i
fizička aktivnost snažno utiču na energetsku ravnotežu i na njih se može
uticati u najvećoj meri. Upravo su visoko masna prehrana, energetski
bogate namirnice i sedentarni način života usko povezani sa nastankom
obeziteta u gotovom čitavom svetu.
Gubitak težine
nastati će kad je energetski unos manji od energetske potrošnje u određenom
vremenskom periodu. Opšta preporuka za smanjenje težine izgledat će ovako:
dobra redukcijska dijeta + povećana fizička aktivnost. Nisu sve redukcijske
dijete jednake i jednako uspešne. One koje obećavaju velike rezultate u
vrlo kratkom vremenu mogu načiniti više štete nego koristiti dobrom zdravlju.
Treba izbegavati redukcijske dijete koje uveliko seku kalorije ili u kojima
se koristi mali izbor hrane. Svakako je pravilo da takve dijete ne trebaju
trajati vremenski dugo jer im često nedostaju važne nutritivne tvari.
Takođe, nećemo naučiti pravila zdrave, razumne prehrane, te se može
pojaviti yo-yo efekt (ciklično smanjenje i povećanje težine). Yo-yo efekt
može biti opasan na duže vremenske periode jer dolazi do gubitka mišićne
mase, smanjenja bazalnog metabolizma te je u narednim pokušajima pokušaj
gubitka težine sve teže izvodiv.
Epidemija
prekomerne težine i obezitetaProblem
dramatično raste u celom svetu, i to ne samo kod odraslih osoba već i
kod dece. Najnovije podatke o porastu obeziteta dala je Svetska
zdravstvena organizacija, prema kojoj je incidencija obeziteta u Europskim
zemljama porasla 10-40% u poslednjih 10 godina, i to 10-20% kod muškaraca,
te 10-25% kod žena. Najalarmantnije povećanje je u Engleskoj, gde je gotovo
2/3 muškaraca i preko 1/2 žena sa prekomernom telesnom težinom i
obezitetom.
Koje su
zdravstvene posledice
prekomerne težine i obeziteta?Zdravstvene
posledice obeziteta i prekomerne telesne težine mogu varirati u rasponu
od povećanog rizika od prerane smrti do ne-fatalnih posledica koje imaju
veliki uticaj na kvalitet života. Najznačajniji zdravstveni problemi su:
- dijabetes tipa II,
- bolesti kardiovaskularnog sistema i hipertenzija (povećani pritisak),
- bolesti dišnog sistema (sindrom sleep apnea),
- neki oblici raka,
- osteoartritis,
- psihološki problemi,
- smanjenje kvaliteta života.
Na stepen
rizika utiče relativni višak telesne težine, lokacija telesne masti,
dužina trajanja prekomerne težine i obeziteta, te fizička aktivnost. Većina
navedenih zdravstvenih problema može se znatno poboljšati relativno malim
gubitkom težine, i to od 10-15%, posebno ako se istovremeno poveća fizička
aktivnost.Dijabetes tipa II
Snažna je
povezanost između obeziteta i dijabetesa tipa II. Rizik od pojave dijabetesa
naglo raste sa porastom indeksa telesne mase preko 30. Obezne žene imaju 12
puta veću mogućnost razvoja dijabetesa od žena normalne težine.Bolesti
kardiovaskularnog sistema i hipertenzija (povećani tlak)
Uključuju
kardiovaskularne bolesti, horonarnu bolest srca, srčani udar i perifernu
vaskularnu bolest. Gotovo trećina svih smrti muškaraca i žena u većini
industrijaliziranih zemalja posledica je ovih bolesti, a postotak raste i u
zemljama u razvoju. Rizik od srčanog udara kod obeznih žena tri je puta veći
nego u žena normalne težine. Obezne osobe često imaju povišen nivo
triglicerida u krvi, povišeni LDL (loš) holesterol i smanjen HDL (dobar)
holesterol. Ova je pojava češća kod intra-abdominalne akumulacije masti, tj.
kod osoba tipa jabuke. Sa smanjenjem težine, nivo lipida u krvi često se
vraća na normaln nivo. Za svaki izgubljeni kilogram, LDL holesterol
smanjuje se za 1%. Smanjenje težine od 10 kg može proizvesti i 15%-tno
smanjenje LDL (lošeg) kolesterola i 8%-tno povećanje HDL (dobrog)
holesterola.Asocijacija
hipertenzije i obeziteta dobro je dokumentovana. Pretpostavlja se da je
30-60% slučaja povišenog pritiska direktna posledica prekomjerne telesne
težine. Krvni pritisak raste sa povećanjem indeksa telesne mase - za svakih 10
kg povećanja težine, krvni pritisak naraste za 2-3 mm Hg. Obrnuto, smanjenje
težine indukuje pad pritiska, te za 1% smanjenje težine uzrokuje pad
pritiska za
1-2 mm Hg. Učestalost hipertenzije u osobama sa prekomernom težinom gotovo
je tri puta veća nego kod osoba normalne težine.
RakVeza između
prekomerne težine i pojave raka nije toliko tačno definisana kao kod
pritiska.
Nekolicina studija je ipak pokazala povezanost, pogotovo nekih oblika
hormonsko-ovisnih gastointestinalnih oblika raka. Povećava se rizik za
razvoj raka dojke, endometrija, jajnika i cerviksa (grlića maternice) kod
obeznih žena, te raka prostate i kolona kod muškaraca. Najjasnija je
povezanost obeziteta i raka kolona, gdje je rizik tri puta veći, podjednako
za muškarce i žene.
OsteoartritisDegenerativne
promene zglobova koji nose telesnu težinu (kao što je koleno) vrlo su
česte kod obeznih osoba. Veruje se dolazi do mehaničkog oštećenja usled
povećanog pritiska. Bol u donjem delu kičme takođe je češća kod
obeznih osoba.
M.
Šajina, dipl.ing., nutricionist
|
